Sećanje na oca
Na današnji dan, 19. marta pre deset godina, u saobraćajnoj nesreći tragično je nastradao moj otac Mihailo Mika Urošević u 59. godini života.
Na današnji dan, 19. marta pre deset godina, u saobraćajnoj nesreći tragično je nastradao moj otac Mihailo Mika Urošević u 59. godini života.
Više ništa nije isto bez tebe!
Dana 19.03.1998. godine na putu Kraljevo-Kragujevac, u selu Vitkovac, u teškoj saobraćajnoj nesreći na službenom putu, u putničkom vozilu marke i tip JUGO 55 TEMPO 1,1, reg. oznake KG 249-794, br. šasije 01050663, br. motora 1533645, god. proizvodnje 1997., vlasništvo JKP „Zelenilo“ Kragujevac, pokinuli su radnici ovog preduzeća: Urošević Mihailo – direktor i Stešević Vukomir – radnik.
Dokaz: Zapisnik o uviđaju KRI, br. 51/98, od 19.03.1997. godine.
U saobraćajnoj nesreći učestvovačo je pored navedenog vozila još dva vozila, i to:
- Teretno vozilo marke„VOLVO“, tip F-12, sa teretnom prikolicom, koje služi za vuču drugih teretnih vozila, reg. oznake M-602-219 i reg. oznake DG 963-848 (dvojna saobraćajna dozvola), koje je skrivilo udes, a kojim je upravljao Kuzeljević Obrad, radnik MUP-a Srbije u Kuli.
- Teretno vozilo marke „RABA“ – specijalni tegljač, tip 883 „13“, reg. oznake KV 107-955 sa prikolicom, kojim je upravljao Knežević Miljojko iz Vrnjačke Banje.
Dokaz: Zapisnik sa mesta uviđaka KRI-br. 51/98.
Do nesreće je došlo tako što je teretno vozilo „VOLVO“ vlasništvo MUP-a Srbije, dana 19.03.1998. godine, oko 17:50 časova, na putu Kraljevo-Kragujevac, u selu Vitkovac, preticalo u krivini, na punoj liniji, teretno vozilo marke „RABA“ – KV 107-955 kada je iz pravca Kraljeva, krećući se svojom desnom stranom, naišlo putničko vozilo marke „JUGO 55“, reg. oznake KG 249-794, vlasništvo JKP „Zelenilo“ Kragujevac, kojim je upravljao Urošević Mihailo, direktor ovog preduzeća.
U trenutku je došlo do sudara ova dva vozila, prednjim levim čeonim stranama, a zatim se „JUGO“ prevrnuo pored desne strane puta, gledano u opravcu kretanja ovog vozila, kada je pored Urošević Mihaila, poginuo i Stešević Vukomir, rođ. 1964. godine sa prebivalištem u Kragujevcu, ul. JNA br. 48.
Na žalost, ne dešava se samo drugim 
Piše: Aleksandar
Kategorije: Život
Oznake: in memorian, kragujevac, nesreća, otac, pomen, sećanje, srbija, tata
11 komentara na „Sećanje na oca“
19. mart 2008. u 18:14
Da li je vozač kamiona osuđen za ovo?
19. mart 2008. u 22:25
Naravno. Čini mi se da je odležao godinu dana u istrazi i još toliko posle presude. Obrati pažnju na detalj „kojim je upravljao Kuzeljević Obrad, radnik MUP-a Srbije u Kuli“.
Pre deset godina nisam imao ni mogućnosti, ni znanja a ni snage da bilo šta radim povodom toga. Na žalost.
20. mart 2008. u 05:11
Ne znam šta da ti kažem, pošto moji stavovi o životu i smrti često uvrede ljude, pa neću o tome ništa.
Ali koliko ja mogu da vidim, iza sebe je ostavio nešto čim bi mogao da se ponosi. A i ličiš na ćaleta jako, imaš taj pogled.
20. mart 2008. u 06:42
Nema šta puno da se kaže. Ja nisam od onih koji umiru posle smrti najbližih, jer svako ima svoj život da živi, pa dokle traje, trajao je.
Između ostalog, i moji pogledi na život i smrt često uvrede druge ljude, ali ja i dalje ostajem pri svome, poštuj mrtve, ali živi život živog čoveka, t.j. sebe, dok imaš šansu da to činiš. Kad je ne budeš imao, biće ti kasno da se kaješ.
20. mart 2008. u 11:41
pa ovo je mnogo lepo sto si uradio i da je on jos uvek sa nama bio bi ponosan na tebe
20. mart 2008. u 11:46
Da, primetio sam da se radilo o radniku policije, zato sam i pitao. Ne znam zašto bi zbog bahatosti i nepažnje ubiti čoveka u saobraćaju bilo manje strašno i manje kažnjivo. Strašno je odležati samo dve godine u zatovru zbog ovoga. Verovatno se i za obijenu trafiku dobije više.
Ali ako treba tražiti utehu, onda ovo da je pravda bar nekako bila zadovoljena, može da koristi. Ne bih navodio lični primer, ali znam momka koji je usmrtio ženu na šetalištu i nije odležao ni dana. Tata, „ugledni“ političar je sve to sredio u nekoliko telefonskih poziva. U stvari, znam puno ovakvih slučajeva. Kod nas postoji običaj da se zbog ovakvih stvari ne leži u zatvoru. Onda to za porodicu zna da bude još veći udarac od same pogibije najbližeg…
23. mart 2008. u 10:51
Bog da mu dusu ‘prosti . R.I.P.
14. april 2009. u 20:12
Hmm, zna se ko su bili „radnici“ MUP-a u Kuli….
20. oktobar 2009. u 18:51
Dugo sam pretrazivala Internet da bih nasla nekog sa iskustvom koje je slicno mojem.
Prvo da ti kazem da mi je iskreno zao zbog tvog oca,kao i zbog smrti njegovog kolege.
Slucaj nesrece moga brata je slican(osim onog najvaznijeg,i najtragicnijeg aspekta)kao i slucaj nesrece tvog oca.MOj brat je imao 17 godina,kada je na njega ,u pola bela dana,pijan u Ladi Nivi naleteo pripadnik specijalnih jedinica.Prelazio je ulicu na pesackom prelazu,bilo je zeleno svetlo,a pijani vozac je naleteo prosavsi kroz crveno svetlo.
MOj brat,je hvala Bogu ziv,ali se danas krece pomocu staka.
onaj koji je skrivio nesrecu je i dalje ziv i zdrav,radi kao instruktor u policiji i cak nije ni dana odlezao zbog,ne mogu reci nesrece,vec bahatosti.
Mozes li mi reci kakve je posledice ovo postavilo po radnika policije,da li mu je oduzeta vozacka dozvola,da li je dobio otkaz,da li se kajao zbog pocinjenog dela,da li znas gde je danas.
Poznavajuci nacin na koji kolege stite jedan drugog,ne bi me cudilo da i dalje radi kao policajac.
Pozdrav od Sanje
17. novembar 2009. u 11:30
Moju blisku rodjaku je pregazio sin visokog policijskog sluzbenika, taksista, dok je stajala na pesackom ostrvu (!). Bila je trudna, sa dvoje male dece pored sebe. Hvala Bogu, izvukli su se sa teskim povredama i trajnim, ali ne previse ozbiljnim posledicama. Tatin sin je odjurio i nikad ne bi bio uhvacen, nego je bilo ocevidaca koji nisu mogli da veruju da je pregazio trudnicu sa dvoje dece i svedocili uprkos svim pritiscima i opstrukciji. Vinovnik nije odsluzio ni dana u zatvoru, tata i mama su sve sredili.
Inace, ja mogu da razumem da elita ne pristaje da im deca idu u zatvor. Ta drustvena stvarnost je stara koliko i ljudsko drustvo. Ono sto ne mogu da razumem je da mocnici, kad vec „sredjuju“ stvari, nisu ponudili nikakvu nadoknadu unesrecenoj porodici. Kad su vec silni, skoro bozanski svemocni, mogli su npr platiti lecenje, stipendirati decu, kupiti im stan… Ali njihova sila izgleda deluje samo u jednom pravcu: necovestvu.
26. novembar 2009. u 08:38
@anonimno iz razumljivih razloga:
Nazalost,ti si anonimna iz razumljivih razloga,a oni koji su povredili nase najblize ne osecaju potrebu da se kriju.