Сва мудрост саткана у народним пословицама би могла да има ефекта кад би се свака пословица поштовала. А да то урадиш, мораш да имаш и јаке живце.
Ипак, мене глава не престаје да убија, цело поподне. Настави са читањем Стрпљен, спашен
Сва мудрост саткана у народним пословицама би могла да има ефекта кад би се свака пословица поштовала. А да то урадиш, мораш да имаш и јаке живце.
Ипак, мене глава не престаје да убија, цело поподне. Настави са читањем Стрпљен, спашен
Стара шаљива легенда каже да су црту на броју седам измислили Срби кад им је Бог дао десет божјих запосвести да их се придржавају, а они решили да седму (Не чини прељубу) занемаре. Међутим, има ли та црта неке практичне употребне вредности, или је ту само због те легенде? Настави са читањем Употребљивост црте на 7
Зграда у којој са породицом живим, саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.
За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, од сунца, кише, снега, ветра, гдáда и осталих „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропушта воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. Настави са читањем Непажња, неодговорност или немар?
Сећам се једне пролећне суботе пре равно 21 годину, кад сам са другаром Иљом стајао на сред пољане у мом насељу, код водоводног хидранта, и од њега слушао причу о некаквој катастрофи у Русији (њему је мајка из Русије, а нисам га видео најмање 15 године). Оно што сам чуо схватио сам као велико отровно зло које из далека, преко „неба“ долази у наше насеље. Сећам се да није било живе душе напољу, а ми наводно нисмо требали да будемо ту где јесмо и да радимо то што смо радили – гледали смо „у небо“ и покушавали да сачекамо и видимо то што из Русије долази код нас а опасно је.

Читам сада чланак „Пиратерија у влади“ на Press OnLine и најежи ми се свака могућа длака на телу од глупости.
Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије Microsoft Windows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.
И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије – Интернет.
Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.
Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:
сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.
Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.
Г-дин Бобар још каже:
Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“
Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.
НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine