S druge strane, iz političkih razloga bi bilo jako dobro da što manje novca ide Amerima te da smo što manje ovisni o njima (bez obzira na činjenicu da je MS Office kvalitetniji komad softvera od OOo-a; npr. ja u Wordu napravim posao za barem red veličine brže nego u Writeru). Ako bi se oslanjali na regionalne partnere, tu je Microsoft u velikoj prednosti. Ali ukoliko bi cijeli posao bio prepušten obrazovnim institucijama, to bi onda bila druga priča. U tom slučaju bi se otvorilo puno radnih mjesta studentima, nezaposlenim diplomantima tehničkih fakulteta i ostalim stručnjacima. A ono što je vrlo važno, novac ne bi prelazio državnu granicu.

Što se tiče problema europskih administracija koje su se pokajale zbog prelaska na Linux, moram priznati da nisam do sada čitao o tome. Ako imaš kakav link, slobodno proslijedi.

Ovo za neobrazovanost i YUSCII (ili jedan od ostalih 20tak maštovito smišljenih kodnih rasporeda) se slažem u potpunosti.

Igore, baš zato što su razvijeni, zato i mogu. Kao što si rekao, početni troškovi su verovatno daleko veći. Da bi mogao da čekaš da prodaš žito nedelju dana pre žetve (kada je x puta skuplje) a ne odmah posle, moraš prvo da sagradiš silose da čuvaš isto. Sa druge strane, zato su i razvijeni zato što mogu. Naše vlade imaju problema i sa daleko jednostavnijim, a i daleko važnijim pitanjima od ovoga.

Uostalom, svi slepi ljubitelji Linuxa navode te primere baš tako – naslepo. Niko da se seti koliko se evropskih administracija pokajalo zbog tog poteza, baš zato što nisu sve stavili u proračun. Da, mnogi su se ipak izborili sa problemima i mi bi sada imali privilegiju da se koristimo njihovim iskustvom i učimo na njihovim greškama. Međutim, da li stvarno mislite da bi to kod nas bilo iskorišćeno?

Npr. naši Carnetaši su prilagodili Debian za potrebe obrazovnih institucija, redovito ga ažuriraju, educiraju osoblje, itd., ali plodovi njihovog rada nisu završili u ostalim državnim službama (čak niti u osnovnim i srednjim školama, samo na nekim fakultetima). Razloga za to ima više, ali ne bih sad o tome.

Dakle, prebacivanje na Linux nije nemoguća misija. Naravno, to isto tako nije jeftino (možda bi to u startu čak bilo i skuplje nego platiti licence za Windows, ne znam), ali dugoročno gledano to je definitivno rentabilnija investicija. Obrazovne institucije bi mogle riješiti probleme održavanje tog sustava, obuku, literaturu i podršku (dakle, novac novac ostaje kod kuće), ali opet je politika ta koja ima zadnju riječ.

I za kraj, nije nevažno spomenuti da je nemali broj regionalnih Microsoftovih menadžera u vrhuški politike svojih zemalja. Barem je takav slučaj sa Hrvatskom, a vjerujem i sa Srbijom. Ono bezuvjetno DA OOXML-u od strane Hrvatske i Srbije očito govori nešto. Rado se je lijepo raspisao o toj temi na svom blogu, pa ako nekoga zanima: http://tinyurl.com/a4nw3

Али то не значи да ООо неће добити подршку за нове измене у догледно време, док стара верзија Worda неће никада. Много већи је проблем што службеници у државним институцијама неправилно форматирају текст и табеле (на пример уместо табулатора и стилског поравнања користе размаке, уместо UNICODE кодних распореда користе YUSCII, и сл.)