Пасијанс у државној управи

Читам сада чланак „Пиратерија у влади“ на Press OnLine и најежи ми се свака могућа длака на телу од глупости.

Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије Microsoft Windows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.

И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије – Интернет.

Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.

Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:

сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.

Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.

Г-дин Бобар још каже:

Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“

Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.

НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine

Објављено од стране

Александар

Данијелин супруг, Михаилов и Николин отац. Веб програмер и оснивач TechWebUX.

9 мишљења на „Пасијанс у државној управи“

  1. Ma tamo ko zna da pokrene pasijans, taj je državni haker, i svima narezuje šta treba :D

    Pa opet, zakoni moraju da se poštuju, i nije lepo zarađivati tako što širiš bespravno tuđi znoj… Ne zato što neko nepismen to kaže, već zato što valjda želimo da budemo bolji ljudi i napredujemo… ma sekta :P

  2. Dobro poznata i već viđena priča, jedino što je kod vas u Srbiju došla s malim zakašnjenjem u odnosu na Hrvatsku. Sve su ti to boljke tranzicije sovjetskog tipa koja je zahvatila cijelu bivšu Jugovinu (osim, dakako, Slovenije). A što se tiče Microsofta, budi siguran da će oni sve to dobro naplatiti te da će država i dalje nastaviti koristiti njihove proizvode (a to, naravno, košta puno novaca).

  3. Ma, svi zajedno sviraju q****u – to što im je istekla licenca znači samo da neće moći da pozovu tehničku podršku (koju ionako ne koriste) niti će automatski dobiti novi verziju (kada ova bude dostupna), ne da su „pirati“ u bilo kojem smislu.

    Linux i drugi slobodni/besplatni operativni sistemi se ne koriste zato što Vlada uporno potpisuje novi dil sa M$, i što uporno nameće rešenja za koje ne postoje slobodne varijante – šalju se XLS datoteke prepune kojekakvih grozomornih makroa i formatirane na način koji jedino Excel može da svari (a OOo samo donekle), MDB arhive sa kojima se uredno može raditi jedino u Access-u, sajtovi se prave kao da Firefox nikada nije napisan i slično, programe/aplikacije za upravu izrađuju Microsoft Sertified partneni kojima je u interesu da tako i ostane (vendor lock-in).

    Nekome treba da dođe iz sedala u glavu da na ovom svetu postoje i neki standardi, ne samo ono što M$ pravi. Ajd uzdravlje :D

  4. Kada će ljudi shvatiti da je u eksploataciji ove širine Linux eventualno jeftiniji, nikako besplatan! Niko ne pomišlja na obuke, literaturu, podršku koja se itekako plaća.

    I naravno da JESU pirati u svakom smislu. Ako u ugovoru piše da imaš pravo da koristiš nešto tolko i tolko, onda je to tako. Potpuno je nebitno što je parče plastike sa koje je softver instaliran nabavljeno legalno.

    A to što je OO polupismen za XLS je njegova sramota. Za Word je godinama vođena bitka od strane MS-a da dođe tu gde jeste. Da li se neko seća kako su izgledale verzije 6.0 i ranije? Na svakom koraku pomoć za WordPerfect korisnike. E, a sada bi neko da OO jednostavno osvane jednog jutra na svim računarima ovog sveta.

    Nisam navijač ni MS ni Linux sveta, a koristim oba. Samo me tišti kad vidim da ljudi favorizuju jedan bez jasnih ili netačnim argumentima, a naročito kada prebacuju drugima što nemaju mišljenje kao oni. Pomalo to liči na jedan bezobrazluk koji se kod nas često čuje: „A gde si ti bio na protestima?“

  5. ООо није полуписмен због својих недостатака, већ због измена у Microsoft Office спецификацијама из верзије у верзију. На послетку, ни сам Word у најновијој верзији није уназад компатибилан у 100% са претходном верзијом. Да будем прецизан, документ у који су уграђени елементи из ове најновије верзије (у којој се Excel буни са множењем), неће 100% бити исправно приказан у верзији 2000, рецимо.

    Али то не значи да ООо неће добити подршку за нове измене у догледно време, док стара верзија Worda неће никада. Много већи је проблем што службеници у државним институцијама неправилно форматирају текст и табеле (на пример уместо табулатора и стилског поравнања користе размаке, уместо UNICODE кодних распореда користе YUSCII, и сл.)

  6. E bravo Željko, pogodio si u srž problema — obuka, literatura, podrška. Ti problemi nisu jednostavni niti jeftini, ali su dakako riješivi, samo je pitanje političke volje. Ako sve te probleme mogu riješiti razvijenije zemlje svijeta poput Njemačke ili Austrije, ne vidim razloga zašto i mi na Balkanu ne bismo mogli riješiti taj problem.

    Npr. naši Carnetaši su prilagodili Debian za potrebe obrazovnih institucija, redovito ga ažuriraju, educiraju osoblje, itd., ali plodovi njihovog rada nisu završili u ostalim državnim službama (čak niti u osnovnim i srednjim školama, samo na nekim fakultetima). Razloga za to ima više, ali ne bih sad o tome.

    Dakle, prebacivanje na Linux nije nemoguća misija. Naravno, to isto tako nije jeftino (možda bi to u startu čak bilo i skuplje nego platiti licence za Windows, ne znam), ali dugoročno gledano to je definitivno rentabilnija investicija. Obrazovne institucije bi mogle riješiti probleme održavanje tog sustava, obuku, literaturu i podršku (dakle, novac novac ostaje kod kuće), ali opet je politika ta koja ima zadnju riječ.

    I za kraj, nije nevažno spomenuti da je nemali broj regionalnih Microsoftovih menadžera u vrhuški politike svojih zemalja. Barem je takav slučaj sa Hrvatskom, a vjerujem i sa Srbijom. Ono bezuvjetno DA OOXML-u od strane Hrvatske i Srbije očito govori nešto. Rado se je lijepo raspisao o toj temi na svom blogu, pa ako nekoga zanima: http://tinyurl.com/a4nw3

  7. Dakle, ovde se Wordu 2000 zamera što nije kompatibilan -unapred-. Pa dobro… :)

    Ovo za neobrazovanost i YUSCII (ili jedan od ostalih 20tak maštovito smišljenih kodnih rasporeda) se slažem u potpunosti.

    Igore, baš zato što su razvijeni, zato i mogu. Kao što si rekao, početni troškovi su verovatno daleko veći. Da bi mogao da čekaš da prodaš žito nedelju dana pre žetve (kada je x puta skuplje) a ne odmah posle, moraš prvo da sagradiš silose da čuvaš isto. Sa druge strane, zato su i razvijeni zato što mogu. Naše vlade imaju problema i sa daleko jednostavnijim, a i daleko važnijim pitanjima od ovoga.

    Uostalom, svi slepi ljubitelji Linuxa navode te primere baš tako – naslepo. Niko da se seti koliko se evropskih administracija pokajalo zbog tog poteza, baš zato što nisu sve stavili u proračun. Da, mnogi su se ipak izborili sa problemima i mi bi sada imali privilegiju da se koristimo njihovim iskustvom i učimo na njihovim greškama. Međutim, da li stvarno mislite da bi to kod nas bilo iskorišćeno?

  8. Da, prelazak na Linux je vrlo skup i bolan, ali samo u početku. Što se tiče troškova, treba se samo sjetiti na kakve sve nepotrebne stvari političari bacaju novac, poput nogometnih klubova, nepotrebnih i ekstremno skupih sportskih objekata, itd. Kad to usporediš sa troškovima prelaska na Linux, ovo ispadne prava sića. Doslovno.

    S druge strane, iz političkih razloga bi bilo jako dobro da što manje novca ide Amerima te da smo što manje ovisni o njima (bez obzira na činjenicu da je MS Office kvalitetniji komad softvera od OOo-a; npr. ja u Wordu napravim posao za barem red veličine brže nego u Writeru). Ako bi se oslanjali na regionalne partnere, tu je Microsoft u velikoj prednosti. Ali ukoliko bi cijeli posao bio prepušten obrazovnim institucijama, to bi onda bila druga priča. U tom slučaju bi se otvorilo puno radnih mjesta studentima, nezaposlenim diplomantima tehničkih fakulteta i ostalim stručnjacima. A ono što je vrlo važno, novac ne bi prelazio državnu granicu.

    Što se tiče problema europskih administracija koje su se pokajale zbog prelaska na Linux, moram priznati da nisam do sada čitao o tome. Ako imaš kakav link, slobodno proslijedi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *