Лицемери и говнари

Нисам од оних који мрзе, макар не превише. Више волим да презирем. Није хришћански, али је често сврсисходно и штеди ти време, да уместо да га тошиш на теби безвредне, време проводиш са људима који ти нешто значе.

Од свих људских особина, највише од свега презирем лицемерје. За оне са јефтинијим улазницама, то су дволичне особе, оне које из неке користи себе представљају позитивним и добрим ликовима, чине добра дела „за публику“, тапшу те по рамену и говоре ти и чине све позитивне ствари које можеш пожелети. Али се треба запитати, чему све то ако недостаје обавезна особина коју лицемери немају – искреност у томе што се чини. Срео сам и видео у свом животу доста лицемера, мушких и женских, старих и младих. Лицемер има хиљаду лица, скрива се иза ружичасте маске која се тешко и полако троши, па их је (можда?) тешко препознати. Често манипулатори, и људима њихова „доброта“ веома брзо досади, јер они који гледају умивеним очима лако прозру кроз фасаду лицемерја у погану позадину и нечисте намере.

Поред лицемера, једну врсту људи презирем. Због њих је потребно користити разне лубриканте да би се лакше поднеле њихове работе – улизице, у народу називани и као полтрони, дупеувлакачи, љиге, говнари, допуни-по-жељи. То су они који ће за статус, углед или корист јести сопствена говна, продати сопствено дупе, издати брата, заклати мајку, лизати дупе непријатељу, само да се домогну свог ситнокорисничког циља. То су обично особе којима недостаје самопоуздања, самосвести и самопоштовања.

Хришћанско учење каже да се против ових људи треба борити праштањем, јер Исус се Богу обратио речима „Оче, опристи им, јер не знају шта раде“. Владика Николај за каже да без праштања:

Нити цареви могу царевати, ни судије судити, ни мудраци мудровати, ни учитељи учити, ни богаташи и сиромаси живети животом човечанским а не скотским, ни плахи реформатори и бунџије што корисно учинити.

Осврните се око себе и истог момента ћете спазити најмање по једног представника из обе поменуте групе. А тако су се уклопили у друштво, да без њих универзум не би имао смисла. А вероватно већ и сами имате став о томе да ли лицемере и улизице волите да игноришете (презирете) или им праштате (приближите се чистоти изигравајући неуморну будалу).

Пљуни у лице свакоме ко ти каже да ти је пријатељ,
јер тиме лаже и себе и тебе. (јер пријатељство се не казује већ показује)

Објављено од стране

Александар

Данијелин супруг, Михаилов и Николин отац. Веб програмер и оснивач TechWebUX.

5 мишљења на „Лицемери и говнари“

  1. Занимљив текст. Ја сам често имао проблема са непоштеним људима јер све гледам кроз неку своју призму и очекујем да нису лоши (ака будала сам) па кад испадну другачији него што сам мислио, онда је касно…

    Али зато сам успео да пронађем пријатеље тамо где сам најмање очекивао, и та пријатељства трају и цене се, и доказала су се безброј пута…

  2. Не знам Брацо, апсолутно сам неинформисан по питању политике већ скоро две године. Има и паметнијих, доконијих а и користољубивијих да се тиме баве (за идеале гину будале?).

    Основу за овај запис нашао сам међу обичним људима, потакнут недавним догађањима управо на нету, мада једним делом своје отварање очију захваљујем појединим особама из моје фирме, на које сам гледао другачије и нисам хтео да видим лицемера у тим особама.

    Али, ланац је јак колико му је најјача најслабија карика. Некад завист и пакост једноставно не могу да се прикрију до најситнијих детаља, па фрагменти испливају на површину. И хвала Богу да је тако.

  3. Срби имају неку прилично лошу представу хришћанства. А она изгледа овако: „Ако си добар човек и хришћанин притрпи се мало да те газим и понижавам. А ако нећеш – тада ниси никакав православац“. Али већи проблем су они који су третирани него они који третирају. Јер нису довољно добро упознали своју православну веру и Закон Божији. Снагу за трпљење даје Бог, углавном после тврде припреме. А сам на себе узимати то бреме, то по правилу води у исцрпљујући мислени рат, унакрсну ватру следећих мисли: „е нећеш зликовче“ – и „ма нека му Бог опрости“.

    Трпељење увреда и понижења МОЖЕ СЕ УЗЕТИ НА СЕБЕ САМО СВЕСНО И ДОБРОВОЉНО, а свако изнуђивање јесте силовање и говори о насилнику – да он нема везе са православном вером.

    Једини лек за ту демонију јесте, као и обично, молитва.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *