Записи

Вечито питање, одломак други 17. фебруар 2007. у 15:07

Настављам са презентовањем мог никад недовршеног есеја „Вечито питање“. Овде можете погледати први одломак, а ево и другог:

Време пролази, а ја се питам како ти сада замишљаш мене, како ово пишем, нешто мислим и радим? Како схваташ, и да ли уопште можеш бар нешто мало примити у своју ризницу схватања и норми од овога што ти покушавам рећи? А како ја тебе видим, сада док ово читаш. Па то је питање судбине, а нико никада неће чинити исто док буде читао, па ни ти нећеш бити једини који ово чита. Зато је теби лакше. Не вама већ теби. Ти си један, човек, без обзира на године, пол и све остале поделе универзалног човека, који је само један. Мада ни ја нисам једини који сада нешто пише, али ово само ја пишем; ово што сада ти читаш. Па размисли и упореди наше положаје. Ти универзалан и ја овде заточен човек. Ко је на повољнијем положају од нас двоје? Ти или ја?

Ево, и поред свега тога, рећићу ти шта мислим о теби. Ти си само још једно биће, предмет постојања Земљине орбите и свега што је окружује. Дакле, постојиш, негде, некада, из неког разлога. Можда си баш ту само зато што то ти и једино ти желиш, можда те је судбина натерала да се појавиш на месту где се сада налазиш, можда ти је срећа отворила врата или пак окренула леђа. У свакој од ових ситуација у бољем си положају од мене. Ја морам да мислим и пишем све ово, а ипак, признао ти то или не, нешто се мора смислити пре него што се нађе на белој хартији. Ето, ти имаш могућност да просудиш које је величине папир на коме ово пишем, ако је уопште папир у питању. Размисли. Питања се и даље мотају по мојој али и по твојој глави, само што немамо коме да их поставимо, а и ако их кажемо, нећемо добити одговор ни на једно, а чему онда узалудан труд? А и ти имаш одређене одговоре. Можда ће у поговору писати када сам ја написао ово, па ћеш бар то да знаш, али ја не знам када ћеш ти ово читати. Па шта и да знам, колико бих тога морао знати. Али ипак, ти си срећна особа, бар из разлога који кријеш од других, јер имаш у рукама ово назови дело и читаш га. Сазнајеш нешто ново. Мада чисто сумњам да ћеш из овога извући нешто што је ново и тек откривено. Ја говорим о неким старим једноставним стварима, и ништа не измишљам. Топла вода је измишљена већ одавно, зашто се други пут беспотребно трудити за исту ствар када већ постоји? Па има ли то икаквог смисла?

Етикете: book, Филозофија
Записано у Филозофија | Нема коментара »

1111 дана 15. фебруар 2007. у 17:01

Овај 161-ви запис обележава равно 1.111 дана од како сам пре три године написао свој први запис „Живо је! Живо је!“ (31. јануара 2004. у 17:01).

Шта се променило од тада? Свашта

2004: Почео сам са да одржавам локализацију Inkscape-а, родио ми се други син Никола, а поставио сам и своју прву Фото галерију. Започео је интензивнији развој Sylpheed-Claws у Gtk2 клијента за е-пошту и култура блоговања у Србији је узела маха, што је довело до настанка „Планете Србије“. Крстили смо Николу и рестаурирали купатило. Те године сам испробао LFS, FreeBSD и Ubuntu. Што срећом, што злом, избегли смо могућност цркавања свих кућних уређаја у стану и Николи пробушили уво.

2005: Изашла је и прва GNUzilla, Николи је почео да расте а Микију је испао први зуб и објављена прва званична верзија Sylpheed-Claws Gtk2. Објавио сам прву функционалну верзију OOoTranslit 0.3.3 и први пут смо Михаила и Николу водили на море. Изашао је и OpenOffice.org 2.0.

2006: На националној телевизији изваљен је Invitation HOAX и ГНУзила је добила званичну самосталну веб адресу gnuzilla.info. Те године је Србија напокон постала самостална држава и децу смо по други пут водили на море. После морског утапања, т.ј. одумирања старог, купио сам нови дигитални апарат Canon PowerShot A620. У Србији је почело лудило звано Велики брат а ја први пут нисам написао ни један запис више од месец дана (новембар 2006) и први пут јавно објавио одломак из мог недовршеног есеја „Вечито питање“. Не могу да верујем да нисам забележио Михаилов полазак у први разред на записима. Стидим се

2007: Ова је година тек почела, надам се много боља од прошле, а опет лошија од следеће. За почетак, поводом две године постојања OOoTranslit-а поставио сам званичну презентацију oootranslit.info за њега, а на записе сам поставио WordPress и сада ће ми бити лакше да чешће и квалитетније блогујем.

Етикете: blog, Рецензије, history
Записано у Презентација | Један коментар »

MPlayer и TTF фонтови 11. фебруар 2007. у 19:09

Након предпоследње надоградње система добављен је и нови пакет MPlayer у верзији 1.0rc1-rpm.livna.org-4.1.1. Међутим, након тога престало је да ради подешавање за избор TTF фонта за приказ титлова и OSD информација.

Наиме, уместо уобичајеног Myriad Pro Cond (који је додуше OpenType али ради), који сам ископирао као ~/.mplayer/subfont.ttf, почео је да се појављује подразумевани sans-serif фонт система (DejaVu Sans) што ми никако не одговара јер су слова преширока а навикао сам да имам висока а уска слова у преводима. Дакле, то изгледа овако:

После безуспешног покушаја да у ~/.mplayer/config-у променим подразумевани фонт у било који други навођењем апсолутне путање до TTF датотеке, поставио сам питање на FedoraForum и тамо добио савет да погледам MPlayer документацију (ко би се тога сетио :)). И, тамо видим да ако је MPlayer компајлиран са подршком за fontconfig онда не ферма поставку фонта по датотеци већ се мора задати назив фонта по fontconfig-у. Дакле, уместо да опција -font гађа на датотеку, треба да показује на ‘Myriad Pro Cond’.

Када је у питању GMplayer, треба у подешавању програма поставити уместо путање до TTF датотеке одговарајући назив фонта, као што је показано на сликама:

-> ->