Od svih politika vredi samo „Politika”
Iz političkog života sam isplivao negde, čini mi se, u martu prošle godine… ili je to bilo pretprošle… ne sećam se. Uglavnom, mnogo se manje smaram, oni istina manje sam i upućen i informisan o aferama i rasporedu međunarodnih letova kojekakvih političara, al’ mi nije žao, naprotiv.
Bliže se neki izbori, i u pripremi su krenuli da me opsedaju moje „bivše” kolege „saborci” iz SPO. Isprva sa „sigurnim glasovima”, a prošle nedelje sa glasačkim kutijama. Ali, dosta mi je svega. Nisam se isčlanio iz stranke, ali me zaista više ništa ne interesuje a da ima veze sa političkim likom & delom u Srbiji, a i šire. Na famozni/fantomski referendum nisam izlazio, kao ni punoletni članovi moje porodice, a sva je prilika da nećemo izigravati budale ni na predstojećim izborima.
Ja sam se zapitao pre „deaktiviranja” sledeće: čemu sve to, kad su sva predizborna obećanja notorne laži, kampanje se organizuju zarad ubiranja „kajmaka” i kožnih fotelja, a narod k’o narod, tu je samo da zaokružuje brojeve. Svaka promena ne donosi ništa bolje. Telekom je i dalje tu, SBB je i dalje tu, nezaposlenost je i dalje tu, sitni privatni preduzetnici poznatiji kao „tlačitelji ugnjetene mase” su i dalje tu, mito i korupcija su i dalje tu, malverzacije i sva ostala sranja su i dalje tu. Govedina, što bi rekli BS. A i onako moj glas neće ni najmanje uticati na krajnji ishod sudbine Srpskog naroda, pa ću vreme koje bih potrošio na tabananje do glasačke kutije pametno utrošiti u opuštanje uz kvalitetnu muziku.
Jedina politika koja me sada interesuje je izdavačka kuća Politika Novine i Magazini d.o.o. koja izdaje „Svet kompjutera”
2 komentara na „Od svih politika vredi samo „Politika”“
22. decembar 2006. u 13:40
Ne mogu da shvatim tu popularnu apolitičnost. Jasno mi je da, možda za razliku od nekog drugog vremena, većina ljudi ne treba biti politički angažovana niti da političare treba obožavati (a ni verovati im) više od bilo koje druge vrste medijske ličnosti.
Ali mi nije jasno kada neko odbaci svoje pravo da utiče na izborni rezultat. Ne postoji Veliki Glas, svi su jednaki kao i tvoj i svi jednako utiču na Krajnji Ishod.
22. decembar 2006. u 15:05
Ja tu apolitičnost kapiram kao prezasićenost, kao i svaku drugu prezasićenost bilo čega drugog. Parafraziraću: jedeš stalno, danima, mesecima omiljeni sladoled. Jednog dana ćeš reći „Dosta je!“. I prestati da ga jedeš, jer će ti i sama pomisao na nekada omiljeni sladoled naterati mučninu na nos. Valjda sam se previše saživeo sa svim tim „bahanalijama“ u periodu od tamo neke ‘96. kada sam dobio pravo glasa (mada sam „mitingario“ protiv vlasti sa drugovima iz osnovne škole još početkom devedesetih), pa sve do poslednjih parlamentarnih izbora. Shvatio sam da jednostavno sve to nije za mene, i da ima mnogo drugih stvari koje me ispunjavaju lepše i jače. Recimo, konačno je, posle godinu dana razvoja, objavljen digikam 0.9.0 i narednih par dana ću provesti u pisanju recenzije ovog programa za februarski „Svet kompjutera“. Jer, to pored toga što volim da radim, poznajem i već koristim taj program, donosi mi materijalnu korist jer spajam posao i zadovoljstvo. U politici si uvek nečiji lutak koji igra po scenariju, mada je režiseru krajnja namera „malo“ drugačija nego onako kako si pročitao u skripti. A i više vremena imam da posvetim svojoj deci, ne moram da idem na dosadne partijske sastanke, da lepim plakate i pišem grafite u predizbornim kampanjama, da izigravam člana obezbeđenja na mitinzima i tribinama, idem na sabore i druge političke pohode. Evo, za oko 3 sata idem sa par drugara u novootvoreni salon tehničkih uređaja da gledam televizore i drugu tehniku, jer do nove godine planiram da kupim novi televizor, pa posle verovatno i svratimo na neko pićence, da se zezamo