Zapisi

Fuzbal a.k.a. brainwashing

Sedim ja sinoć za mojom paklenom mašinom i u neke krupne sate zvoni telefon.

Javljam se, kad ono moj drugar brainkilla — „De si Urke, šta radiš, je l’ gledaš derbi?”; iznenađen kažem „Derbi?”. Pomenu mi on neka dva fuzbalska kluba, na šta se ja nasmejah. A onda mu kažem da mene to ne zanima, IT ruleZ! Uglavnom, ostatak razgovora je išao u normalnom IT smeru.
Drugi deo se nastavlja jutros na poslu. Prilazim firmi, kolega izlazi iz prodavnice na ulazu i pozdravlja me u stilu proteklog derbija, sav očaran pominjući sinoćnju dobru zabavu. Gledam ga bledo i odpozdravljam nezainteresovano.

Treći deo. Kuvanje kafice, gužva oko kuhinje, i onda počinje. Dve koleginice u transu komentarišu kako je koji tim igrao, ko je dobar dasa, ko kako igra… Misliiiim!!! Strašno!!! Žene napaljene na fudbal, ništa gore nema.

Čevrti deo. Skoknem malo do www.zion.co.yu da vidim šta ima, kad tamo tema „Bruka” koja upravo govori o sinoćnjem „spektaklu”.

Sad, znam da se 80% sveta vrti oko lopte i fuzbalera, da je to unjosan biznis, čuda i munje, ali ja jednostavno ne osećam trunku uzbuđenja kad čujem komentare i pitanja u vezi istog. Prosto se naježim kad men enko pita je l’ znam kad počinje utakmica, ko igra, ko je pobedio, ko je dao go… Šta više, na takva pitanja složim facu čoveka koji se zgadio na postavljeno pitanje i kažem da mene te gluposti ne zanimaju.

Moja filozofija, viđenje fudbalske mašinerije: dvadesetak majmuna skaču za loptom po livadi dok dvadesetak hiljada još većih majmuna gleda celu tu predstavu. Jedina razlika je ta što ovaj veći čopor majmuna mora da plati da bi gledala dosadnu predstavu, a ovaj manji čopor za to što radi uzima kintu. Mislim da je ekonomski isplativije, a i sociološki, taj bačeni novac korisno uložiti u pozorišnu predstavu ili bioskopsku projekciju. I najgori američki niskobudžetni film je zanimljiviji od fudbalske utakmice. Makar meni.

Sad, možda će neko promeniti mišljenje o meni zbog ovakvog stava, ali je po mom skromnom mišljenju fidbal jedno veliko „ispiranje mozga” u kome grupa prevaranata na glupost zbog želje za primitivnom zabavom većine zgrće ogromnu kintu. Čak je i „džepni bilijar” zanimljivija igra, jer imaš samo svoje loptice i ne moraš da izlaziš iz kuće i rizikuješ da te razjarena masa pregazi u stampedu.

Živeli! I da, bilijar je ono što me zabavlja, golf takođe. A i košarka može da prođe, ali fudbal i tenis, argh!