Analogna kibernetika
Posle „ne pamtim ni sam koliko“ vremena uzeh da napišem jedan tekst za GNUzilu na papiru. I pišem ja tako, prilično brzo i čitljivo, kad u jednom trenutku čudo — mozak šalje signal ruci a ruka šaci da pomeri prste i izvrši akciju „Save“ koju često koristim kada kucam tekstove na računaru. Znači, bez moje svesne kontrole, šaka se pomera u odgovarajući položaj da bi prstima omogućila pritiskanje tasterske kombinacije „Ctrl+S“. Istog momenta, ja registrujem to ludilo i otkažem naredbu mozga, mada prilično kasno pošto su prsti već „stisli“ Ctrl+S.
E dakle, svašta sam do sada doživeo vezano za komp, ali ovako nešto mi se prvi put desilo. Osećam da je to znak da sam preterao sa tastaturom 
Objavljeno: 27. april 2005. u 22:58
Piše: Aleksandar
Odeljci: Život, Računari
Oznake: geek, health, zdravlje, motorika, psihologija
Piše: Aleksandar
Odeljci: Život, Računari
Oznake: geek, health, zdravlje, motorika, psihologija
9 komentara na „Analogna kibernetika“
27. april 2005. u 23:00
jes da ja ponekad sanjam snove na temu racunara… ali ti si lud
27. april 2005. u 23:02
Ma šta pričaš, nisam ja lud, to je normalno kad ti nešto postane profesionalna deformacija…
28. april 2005. u 00:09
Join the club… Devojka mi stalno prepricava moja buncanja tokom noci na temu programskih jezika, GNU-a i kompajliranja softvera…
28. april 2005. u 01:10
Ali to buncanje i slaganje raznoraznih kombinacija za logičke igre ili virtuelno pisanje koda nekog programa/skripte dok si u krevetu buden ili spavaš i nije toliko strašno (čitaj: dešavalo mi se milion puta do sada), koliko je ovo – telo ti funkcioniše bez tvoje volje :O
8. maj 2005. u 12:59
Sta, pa ja sam stalno u iskusenju da kad trazim nesto u pisanom tekstu uradim ctrl+F, ne bi li nasao trazeni pojam
8. maj 2005. u 13:12
A, pa to samo znači da smo spremni za kolektivno lečenje u nekoj šumi
11. maj 2005. u 22:45
Čitajući ove komentare, došao sam do zaključka da sam ja sasvim normalan, što je doskora bilo suprotno mojim verovanjima