Zapisi

„Izlet“ u FreeBSD

Pre nekoliko dana, dok sam trošio prvih mesec dana „ravnog“ kablovskog Interneta, preuzeh dve ISO slike za FreeBSD 5.3 (baš nakon preuzimanja Ubuntu-a). Takođe, nekoliko dana unazad, spržio sam te sličice na CD, i danas mi pade na pamet da probam i FriBSD. Naravno, test mašina je na poslu, gde inače na nekih 20GB imam (t.j. imadoh) Slackware 9.1.

Pred kraj radnog vremena, rešim se da obavim instalaciju FriBSD–a. Ubacim prvi CD u uređaj, restartujem Vindouz 2000 i podignem instalaciju sa CD-a. Naravno, prvo sam čitao RIDMI, HARDVER, RILEJS i druge tekstualne datoteke u korenom direktorijumu prvog diska, i tamo videh da se vodi računa kod particionisanja diska za instalaciju. Rekoh sebi „Ma šta može da pođe po zlu!“, i započeh instalaciju.

Odabrao sam željene parametre sistema, i onda odredio particije za novi sistem. Namesto Slekvera, čije sam particije pobrisao, stavio sam jednu particiju za FriBSD i jedno 500MB za virtuelnu memoriju (swap). Na pitanje gde želim da se spakuje but loader, i koji, kažem da se ništa ne upisuje u MBR, i sav srećan krenem dalje, odaberem pakete i pustim instalaciju. Posle desetinu minuta, instalacija gotova. Prođem završnu proceduru podešavanja parametara i postupim po proceduri — restartuje se mašina bez CD-a.

Prolazi POST, inicijalno isčitavanje hardverskih komponenti, očekujem dualbut meni Vindouza 2000, ali se dešava čudo — crn ekran, u prvoj liniji jedan minus a onda kreće FriBSD izborni but meni. U tom trentku mi se sve zacrnilo pred očima a kroz glavu prošla činjenica da se sve što sam radio u proteklih par godina, nalazi na tom kompu, t.j. na tom disku. Svaki urađeni dokument, ugovor, ponuda, situacija, program, dopis, svaka slika, grafika, sva ta muzika i filmovi, sve je NESTALO!!! Neeeeeeeeee!!!… Dok sam se ja presabirao, FriBSD se podigao i doveo me u prijavnu konzolu.

„Šta sada?“ — upitao sam sebe. Ništa; fdisk pa vidi šta si napravio. Ja poteram fdisk, ka on ni sličnosti nema kao GNU/Linuksov fdsik. Pokušam da pročitam uputstvo na brzaka (znoj već počinje da preliva sa čela) ali ne kapiram, nema onih prekidača (-l) kao na mom lepom Linuksu. Vidim neke dve linije nekakvih logičkih putanja, ali duduk ne razume BSD „jezik“. Eeee Torvaldse, Torvaldse, šta napravi od mene. Uglavnom, tamo se pominje nekakva veličina od oko 40 GB (veličina tog harda na kome je sve ovo što mi se događa). Mislim se, ma uzeđu dosovski fdisk i sa /mbr ću da uradim nešto (valjda). Iskopam neku butabilnu DOS disketu, ubacim u flopi drajv, ja njemu init 6 a on meni da me ne razume. JAO, šta ću sad. Podučen Bilijevom procedurom za restartovanje kompa, ja na RESET dugme, a ono me razume.

Kad ono disketa ne valja. Ništa, izvadim je i opet se podigne FriBSD but meni. Pretrkeljišem ga malo i vidim komandu lsdev. Rekoh sebi, daj da ja vidim makar šta je sa diskom, i dobijem nešto ovako:

disk1: BIOS drive C:
disk1s1: Unknown fs: 0x7
disk1s2a: FFS
disk1s2b: swap

Uhhh, nigde nekakve veličine, nigde ništa. Ovaj nepoznati FS mi da nadu da je gnjindovs particija još uvek tu. Restartujem mašinu i uđem u bios, pogledam veličinu diska — oko 40GB. Još jedan talas hladnog znoja mi prelije lice. Smišljam sledeći korak — nabavka Vindouza 2000 (ISO slika koju sam skinuo i spremio da narežem, da imam; za nedaj Bože!, ostala mi je nenarezana na ovom hardu), donošenje silnih diskova od kuće sa programima, particionisanje, formatiranje diska, instalacija od nule, podešavanja, instalacija programa, vađenje dokumenata iz neke arhiva kod kolege (al nema zadnjih par meseci!)… Onda mi prođe kroz glavu pitanje „a čime da particionišem hard?“. Znam! cfdisk iz Slack-a. Pa da, videću status harda cfdiskom.

Trknem do kuće, naoštrim se malim CD-om sa Slekom, nakupim još diskova za sutrašnju reinstalaciju sistema, uzmem i Slekver instalacione diskove (u magnovenju nisam znao ni šta da ponesem) i vratim se na posao. U tom trenutku vidim kolegu Miloša da ulazi u firmu, i još sa kapije mu najavim da za sutra pribavi instalacioni CD Vindouza 2000 jer sam „izgleda pregazio komp“. Pogledao me sa nevericom, ali nije rekao da to nije nemoguće. Ode on u drugu kancelariju a ja zasednem za komp.

Ubacim Slek diskić, restartujem mašinu, podigne se Slek, otvorim [title=Konqueror]„Osvajač upravljač datoteka“[/title], odem na ovaj moj nesrećni hard, kad tamo vidim popis direktorijuma SA VINDOUZA!!! Nema ga nigde FriBSD, samo Vin. Ma daaaaj, kakva je ovo „Zona sumraka“, gde je skrivena kamera, šta je ovo?! Poteram terminal, cfdisk, kad imam šta da vidim.

Buđavi osećaj da mi je vremešni rad propao i da mi predstoji reinstalacija i trkeljanje sa pendžerom od početka, počeo se zamenjivat blaženim osećajem nevinosti. I šta vidim? Vidim tri particije: prva je od 20 GB i to NTFS (Vindouzova). Druga je FriBSD-ova od oko 20GB i treća je virtuelna memorija od ok 500MB. Veliki mi teret pade sa duše, olakšanje me obuze i sreća zahvati moje lice. Ali, neizvesnost prisutna do pre par sekundi je i dalje činila da se sav treskam od frke.

I šta je problem? Problem je u boot oznaci koja je umesto na Vindouz bila postavljena na FriBSD particiju! Je*eni instalacioni proces me nije „čuo“ kad sam rekao da mi ne stavlja svoj but menadžer u MBR… mada, kad razmislim, nije ga on ni stavio u MBR nego u but sektor particije. Postavim lepo but oznaku na prvu particiju, skinem je sa druge particije, restartujem mašinu, izvadim Slek CD i čekam…

POST, detekcija hardvera, trenutak, Pendžerski dualbut meni. JEAH! Veeeeliko olakšanje, neizmerna sreća i radost, trenutak ludila. Sve je tu. Trenutak nepažnje i brzopletosti stajao me je oko pola sata frke od „ZLA UČINjENOG“.

Naravoučenije: Ako hoćeš da instaliraš FriBSD, prvo pažljivo isčitaj dokumentaciju, proguglaj po netu da vidiš šta se sve ljudima dešava pri instalaciji, isplaniraj sistem, odvoj dovoljno slobodnog vremena da pažljivo odradiš kompetnu instalaciju (a ne da žuriš kući na ručak!), obezbedi optimalne uslove za rad, i kreni. Inače!!! Desiće ti se ZLO.

I nešto sad razmišljam posle svega ovoga, nije za džabe maskota FriBSD-a đavolčić… ima tu nečega… ima…