Tražim monolog Ljube Moljca

Već duže vreme pokušavam da u oflajn varijanti pronađem kasetu Ljube Moljca koju sam imao početkom devedesetih, ali mi je neko „capnuo“, ne znam kad i ne znam gde. Inače, ona datira još valjda od sredine osamdesetih. Na DC++ mreži sam našao dve verzije beseda Ljube Moljca, ali to nije to. Ovo što sam ja imao je mnooogo bolje i duže. Od preko 45 minuta provala, u sećanju mi je ostalo samo ovo:

Ljuba započinje audio susret ovim rečima:

Rođen sam u mešovitom braku — otac mi je muško a majka žensko.

Onda ide neka priča, u sličnom; duhovitom fazonu. Između ostalog, tu se pojavljuju sledeći legendarni fazoni:

Bio sam ja i u jednoj pravoj pravcatoj ludnici… kad iza mene ide jedna ženska i stalno ponavlja: „Jao što si ti lep, jao što si ti lep…“. Ja reko’ - „Nećeš ti skoro odavde“.

Vinska karta i jelovnik
Pasulj — pas u ulju
Vešalice — to je dželat. Veša lice — onaj koji veša neko lice.
…
Tašta na kineskom je „čim-čim-dalje tim-tim-bolje“. Jeste, „čim-čim-dalje tim-tim-bolje“.
Na (kubanskom?) je javni muškarac „kunfurac“, a javna ženska „kunfuksa“.
…
Rešio sam da svoju taštu pošaljem na Iračko-Iransku granicu, da šeta žena po miljskim poljima, da bere bulke… pa sad, ako nagazi — nagazi, Bože moj. Kad su u onom ruskom filmu cigani mogli da lete u nebo, može i moja tašta. Da imam leteću taštu. Da imam taštu na „mamlazni pogon“.

Posle ostatka takođe dobrih fazona, priču završava rečenicom koja zvuči od prilike ovako:

…a na grobu će mi pisati, to sam ostavio u testamentu: Ovde leži Ljuba Čuburac, umro na vreme, boli ga … briga.

Ako neko ima negde ovu kasetu, ili je to digitalizovao, ili zna gde bih mogao da pronađem ovo i u originalu, molio bih ga da mi se javi preko formulara na strani kontakt, ili jednostavno ostavi ovde komentar sa potrebnim podacima o „izvoru“.

Hvala svima unapred na pomoći!