Papirologija SUX

Kako to običaji, pravila i zakon nalažu, posle rođenja deteta, treba ga prijaviti u opštinu, iliti stručnije rečeno „upisati u matičnu knjigu rođenih“. A usput je korisno, o istom trošku, predati potrebnu dokumentaciju za “materinski dodatak” (dobro dođe kao finansijska injekcija posle velikog troška). E, upravo to sam radio u proteklih pet radnih dana, i još nisam završio!

Dan prvi - petak

Krenuo sam da završim ovu jednostavnu (pomislih) radnju. Spakujem Nikolinu otpusnu listu, Dacinu otpusnu listu sa GAK-a i krenem. Odem u opštinu, pitam gde se prijavljuju novorođenčad - kažu mi gde. Odem tamo i pitam šta mi je potrebno za prijavu. Kaže mi žena tamo da mi treba Izvod iz matične knjige venčanih (kopija), Uverenje o državljanstvu i lične karte oba roditelja (t.j. i Dacina i moja). Dođavola. Nemam Dacinu ličnu kartu. Vratim se kući po najvećoj vrućini, i odložim posao za ponedeljak.

Oko dva sata Mihailo i moja majka odoše u selo da se malo “odmore” (od nas? :).

Dan drugi - ponedeljak

Osvanulo jutro, sačekam deset sati, da se razmrdaju u opštini, i krenem. Ja na šalter za državljanstva, a tamo gužva kao u autobusu devedesetih. Pogledam kroz šalter, skapiram da je crko štampač i da to treba popraviti. Sva sreća te poznajem čoveka iz računskog centra opštine koji je upravo radio na otklanjanju kvara. Sačekam da on to završi, sačekam ga na izlazu iz šaltera, prepadnem i kažem šta mi treba. Odvede me on do žene koja radi sa izvodima i kaže šta mi treba. Sačekam malo da prođe gužva, jer mrzim kad mi neko jebe sve po spisku zato što idem preko reda, a onda se setim da je pitam gde da uzmem Zahtev za izdavanje uverenja. Kaže mi ona, ja odem i uzmem dva, i tu platim šest dinara za dva obrasca. Popunim ih uredno, u međuvremenu pozovem Dacu da mi izdiktira svoj JMBG pošto i to treba za Uverenje o državljanstvu, i odem iza šaltera da uzmem uverenja. Kad, ne lezi vraže. Daca je upisana u mesnoj kancelariji u Beloševcu, tako da u opštini ne mogu da izvadim Uverenje za nju već samo za sebe. Dobro. Sva sreća te se ne plaća ništa za prijavu deteta. Odem iz opštine do “Kamelije” (prodavnica cveća) i javim Daci da zove majku da ona uzme Uverenje i pošalje po jednoj rođaki koja radi “u gradu” sutra, da se nebih ja baktao po vrućinštini do Beloševca i nazad. I posle toga se vratim kući, opet po najvećoj vrućinštini.

Dan treći - utorak

Ustanem, obavim jutarnje poslove, pokupim moje državljanstvo, otpusne liste, i odem po Dacino Uverenje o državljanstvu, pa u opštinu. Stižem ispred šaltera gde trebam da predam papirologiju, unutra vidim jedan par koji prijavljuje svoju bebicu, a viđao sam ih na porodilištu baš kad se Nikola rodio. Pogledam u njihove papire na stolu, i prođe mi kroz glavu “VENČANI LIST!”. A ni Dacinu ličnu kartu nisam poneo. Dođavola! Ništa, vratim se ponovo nazad kući.

Dan četvrti - sreda

Ustanem, pokupim prvo venčani list, OBE lične karte, OBA državljanstva, one otpusne liste (znam da ne trebaju, ali neka ih, neće da se baci), odem u opštinu, na šalter za prijavu dece, dam sve potrebne papire, e sad trebam da uzmem zahtev za izdavanje prvog Izvoda iz MKR i da uplatim taksu od 160,00 Dinara za prvi Izvod iz MKR za Nikolu. Uzimam zahtev (i platim PET dinara obrazac - kako koji šalterski radnik radi, tako diže cenu, LOPOVI!), popunjavam, uplaćujem RAT taksu, odnosim zahtev, priznanicu i potrebna dokumenta na prijavu - odlično, “Dođite sutra posle deset za Izvod”. Usput pitam šta mi treba sve za materisnki dodatak za dete, kaže mi ona da odem “tu i tu” (dal’ je to Cetar za socijalnu zaštitu ili šta, pojma nemam kako se zove ali se nalazi na drugom spratu vrtića “Nada Naumović”). E, tamo mi daju jedan obrazac na kome piše šta mi sve treba za materinski dodatak (Izvodi iz matične knjige rođenih za svu maloletnu decu, i to “mlađe” od šest meseci, uverenje o državljanstvu za majku - opet mlađe od šest meseci, fotokopije lične karte i zdravstvene knjižice majke, uverenje nadležnog organa starateljstva da majka: neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku ili starateljsku porodicu ili data na usvajanje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja, kao i fotokopiju kartice tekućeg računa na koji će biti uplaćen iznos materinskog dodatka.

Dođavola, sad moram da vadim još jedno Uverenje o državljanstvu za Dacu, pa onda Izvod iz MKR za Mihaila, pa ovo čudo iz centra za socijalni rad. Ništa, odem kući, opet po vrućinštini, ostavljajući da sutra, kad uzmem Izvod za Nikolu, uzmem i predam sve ovo ostalo.

Dan peti - četvrtak

Ustajem, pokupim SVU dokumentaciju prikupljenu prethodnih dana, notiram na papirić šta sve trebam da “povadim”, i odem prvo u ovaj centar za socijalni rad da vidim šta tamo treba za ono uverenje. Kad tamo: treba mi fotokopija lične karte, fotokopija Izvoda iz MKR _sa JMBG-ovima_ za maloletnu decu i fotokopija izvoda iz MK venčanih, i to _ne starijeg od šest meseci_! DOĐAVOLA! Sad još moram i novi venčani list da uzimam!

Odem u opštinu, uzmem Zahtev za izdavanje izvoda iz MKR za Mihaila, i Zahtev za izdavanje izvoda iz matične knjige venčanih (i platim ova dva obrasca šest dinara - pojeftinjenje?). Odem da uzmem Nikolin izvod, kad ono - “Dođite za sedam dana za JMBG”. A!? Odlažem znači sedam dana sve ovo zbog JMBG-a za Nikolu!? Šta, treba da se uposli neki malo jači superračunar da bi izračunao JMBG? Da ga jebem.

Stanem, razmislim - ma daj da povadim ovo ostalo šta treba. Odem i platim po 160,00 Dinara za ova dva nova izvoda koja trebam da uzmem, odem da uzmem Izvod iz MKR, kad tamo - “Niste trebali da platite Izvod za potrebe materinskog dodatka”! Ali, kaže mi ta gospođa da će mi u pošti vratiti uplaćeni novac, samo da kažem o čemu se radi. Uzmem taj izvod, odem da uzmem Izvod iz MKV, kad i tamo - “Ne treba da se plaća Izvod za potrebe materinskog dodatka”!!! Dođavola (po ko zna koji put). Ali, na uplatnom mestu pošte mi lepo vrate moje pare (poštarinu od 20,00 Dinara, normalno, zadrže).

Kalkulišem, sad imam uglavnom sve što mi treba, osim što mi fali JMBG za Nikolu, ali to tek za sedam dana. Da se nebih preznojavao tada, odem odmah da iskopiram sve novopovađene papire u po dva primerka (neće se baci) i Dacinu ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu. Kopiranje pet stvari u po dva primerka me koštalo 20,00 Dinara. Vratim se kući, opet po najvećoj vrućinštini.

Kad kod kuće, stigli moja majka i Mihailo iz sela. Super. Sednem da preberem ovo što sam u ovih pet dana pokupio, sakupio i dobavio. Kad ono, zaboravih da kopiram karticu žiro računa. DOĐAVOLA!

A onda…

Sada imam sedam dana da se malo odmorim od petodnevnog kuvanja po najvećem suncu gurajući se u redovima sa oznojenim dođošima po opštini, koji šire mirise orijentalne slame, nervirajući se za šetnje tipa čas ovamo - čas onamo, čas ovo - čas ono, ovo treba da se plati - ono ne treba da se plati, pa treba još ovo, pa još ovo. Sada znači samo još da iskopiram karticu, predam ovo u centar za socijalni rad, uzmem ono uverenje (samo mi još fali da mi kažu tamo kako moram da čekam sedam dana da bi oni procesirali i verifikovali sve što sam im predao), pa onda da predam preostali prikupljeni materijal, upotpunjen tim uverenjem, u onaj drugi socijalni ovo-ono, i da čekam, ko zna koliko, dok ne uplate meni nepoznatu sumu novca na moj tekući račun. Kako sam čuo, iznos je negde oko 60.000,00 Dinara za drugo dete.

Evo, mene već boli glava kucajući ovo petodnevno putešestvije (ili bolje da ga definišem kao teturanje?), a kad se setim šta sam sve prepešačio, zabole me i noge, i glava od vrućine, i sav se preznojim, i sve u 3 p.l.m. za ovu srpsku jebenu papirologiju i bolesnu birokratiju.

Umesto da se sve to lepo sredi, u eri informacionih tehnologija, putem: na porodilištu unesu u bazu datum i vreme rođenja deteta, stanje na otpustu, podatke o roditeljima, a onda mi za par dana na kućnu adresu stigne prvi Izvod iz matične knjige rođenih za novorođenče, pa za neki dan i Rešenje o materinskom dodatku za drugo dete, pa potrebne troškove mi odbiju sa tekućeg računa, i ja k’o gospodin čovek, bez grake znoja, završim ovaj jednostavan posao, jok. Sve mora pešaka. Pa bre ljudi usklade razvoj Linuksa, a najobičnija stvar se razvlači kao svinjsko crevo. A bitno je da se na svim tim kompovima vrti Pendžer, i da svi oni znaju da slažu pasijans, a što čovek mora da se šeta od šaltera do šaltera nedelju dana, jer mu vrućina udari u glavu, nema veze. Da bar rade od šest ili sedam ujutru pa da završim posao po ‘ladovini, k’o sav normalan svet, ja moram da čekam deset sati da se službenici gradske uprave rasane, razmrdaju i oraspolože za posao.

Lepo neko reče pre par dana foru - Koje dve države žive u dva različita veka u odnosu na ostatak sveta? - Japan živi u XXII a mi u XVIII veku. I, kad čovek razmisli, pa još i doživi, nije to daleko od istine